Nekoliko teorija postoji koje objašnjavaju poreklo Džiu Džice.Jedna teorija kaže da je u 17-om veku, Kinez po imenu Chen Yuan Ping predstavio tehnike Džiu Džice  trojici Ronina - Fukuno Hichiroemon-u, Miura Yojiemon-u, i Isogai Jirozaemon-u. Druga teorija je nastala od Yōshin-ryū-a( Yōshin klana) i kaže da je doktor po imenu Akiyama Shirobei Iz Nagasakija naučio Džiu Džicu  po povratku iz Kine gde je naučio veštinu hakuda. Ipak, još jedna teorija postoji, po kojoj je Džiu Džicu nastala "U ime bogova"  i da je čisto Japansko otkriće .

Termin  jūjutsu  nije iskovan do 17-tog veka, posle čega je postao čest termin za discipline koje imaju široki spektar hvatačkih-tehnika. Do tada, ove veštine su zvane "Hvatačke tehnike za kratke mačeve" (小具足腰之廻 kogusoku koshi no mawari), "hvatačka" (組討 or 組打 kumiuchi), "Umetnost tela" (体術 taijutsu), "softness" (柔 ili 和 yawara), "veština harmonije" (和術 wajutsu, yawarajutsu), "Hvatanje ruke" (捕手 torite), i čak- "Put mekoće" (柔道 jūdō?) (Rane 1724-te, skoro dva veka pren ego što je Kanō Jigorō osnovao modernu veštinu Kodokan Džudoa. Danas, sistem borbe bez oružja koji je bio razvijen i vežban Muromachi perioda(1333–1573) su svrstani u Japanske stare jujutsu veštine (日本古流柔術 Nihon koryū jūjutsu). U ovom periodu istorije, sistem koji je uvežbavan nije bio sistem borbe bez oružja, nego je zapravo predstavljao veštinu ratnika bez oružja ili sa lakim naoružanjem protiv neprijatelja koji je teško opremnjen oružjem i za borbe na bojištu. U borbi, bilo je često nemoguće za Samuraje da koriste svoje dugačke mačeve  i bili su samim tim prisiljeni da koriste svoje kratke mačeve, noževe ili gole ruke. Kada su previše opremljeni i naoružani efikasna upotreba "lakšeg" oružja zahtevala je i hvatačke(Džudo) tehnike.

Metode borbe (gore napomenute) uključivale su tehnike napada napad(nožnim i ručnim udarcima), bacanja (bacanja telom, bacanja pomoću zglobnih poluga, i bacanja korišćenjem disbalansa protivnika), razoružavanje (onesposobljavanje, davljenje, hvatačke tehnike, rvanje). Tehnike odbrane su uključivale blokove, izbegavanja, disbalans, uklapanje i eskiviranje. Kratka oružja kao što su tantō (nož), ryofundo kusari (teški lanci), kabuto wari (razbijač kaciga), i kakushi buki (tajna, odnosno prikrivena oružja) su skoro uvek bila uključena u Sengoku jujutsu.

   

- Hyokai Ju Jutsu klub borilačkih veština

- Video Galerija

- Foto Galerija

- Panther Kids školica poligona
- Ju Jutsu Istorija

- Šihan kluba

- Arhiva

- Kontakt